Žitarice su jedan od najboljih izvora lako i brzo dostupne energije. Ako se prisetimo piramide pravilne ishrane, žitarice čine upravo osnov uravnoteženog jelovnika.
Kada govorimo o ishrani odojčeta i našoj kulturi ishrane, žitarice, uz voće i povrće, sve češće postaju prvi izbor kod uvođenja novih namirnica u ishranu deteta. Početni period uvođenja čvrstih namirnica u ishranu odojčeta poklapa se sa fazom ubrzanog rasta i razvoja. Zbog povećanih energetskih i nutritivnih potreba kao i nemogućnosti unosa velike količine hrane, obroci moraju biti adekvatne nutritivne gustine, a bebi koja se sve više aktivno kreće to će osigurati upravo žitne kašice.
Kako bi dobili jasnu sliku i tačniju informaciju, Svetska zdravstvena organizacija (WHO) sprovela je 2006. godine multicentrično ispitivanje koje je uključilo zemlje celog sveta, a u kojem su se, kroz upitnike o ishrani, utvrdili načini dohrane i ishrane dece različitih etničkih i kulturoloških grupa. Rezultati ispitivanja utvrdili su da sužitarice najčešća grupa namirnica kojom se započinje dohrana.
Pošto se poslednjih godina pojavljuje sve veći broj dece koja imaju celijakiju, kod uvođenju žitarica u ishranu deteta, često se postavlja pitanje kada i koju žitaricu odabrati.
Novija ispitivanja dala su direktivu: prvi odabir neka bude rezervisan za one žitarice koje ne sadrže belančevinu gluten, a najčešće su pirinač, kukuruz iproso.
Novija ispitivanja dala su direktivu: prvi odabir neka bude rezervisan za one žitarice koje ne sadrže belančevinu gluten, a najčešće su pirinač, kukuruz iproso.
Zbog mogućnosti sprečavanja pojave celijakije, ranija ispitivanja promovisala su što kasnije uvođenje namirnica koje sadrže gluten, prvenstveno pšeničnih pahuljica, pšeničnog griza, zatim ovsenih pahuljica, ječmenih i raženih pahuljica. Međutim, prema najnovijim studijama i metaanalizama, smatra se da za to nema potrebe. Naime, preterano odlaganje, isto je kao i prerano uvođenje glutenskih izvora u dohranu. Ovo može imati loše posledice na zdravlje deteta i uticati na povećani rizik od razvoja glutenske enteropatije, odnosno celijakije.
U SAD-u je sprovedeno prospektivno opservacijsko ispitivanje poznato kao „DAISY“, Zaključeno je da je uvođenje glutenskih namirnica u prva tri meseca života, isto kao i njihovo odlaganje (nakon sedmog meseca života). Značajno se povećava rizik od pojavljivanja celijakije u poređenju sa uvođenjem pšenice, ječma, raži i ovsa u periodu između četvrtog i šestog meseca života. Taj stav podržala je i Evropska agencija za sigurnost hrane (EFSA), koja na osnovu pregledanih članaka i metaanaliza nastalih u velikom ispitivačkom periodu (1966–2004) navodi da je kontinuirano dojenje tokom i nakon uvođenja glutena ključni faktor smanjenja rizika od razvoja celijakije i dijabetesa tipa I kod dece. Upravo je to i zvanični stav ESPGHAN-ove komisije koja je dala direktive za dohranu odojčadi; u njima se navodi da je postepeno uvođenje malih količina glutena, uz dojenje, ne pre četvrtog, ali ni nakon sedmog meseca života, najbolji način smanjenja rizika od razvoja celijakije, dijabetesa tipa I i alergije na pšenicu, ječam, raž i ovas.
Kao i kod odrasle populacije i u dečijem uzrastu nakon navršene prve godine života preporučuje se raznovrstan odabir žitarica celog zrna. Na taj način detetova ishrana obogaćuje se dodatnim nutrijentima: ugljenim hidratima, biljnim belančevinama imineralima koje se nalaze u opni zrna. Žitarice celog zrna su opštepoznate kao bogat izvor nutritivnih vlakana, za koje se dobro zna da su ključni faktor regulacije varenja i dobar izvor vitamina B-grupe. Upravo je iz tog razloga USDA u svojim novim direktivama o pravilnom načinu ishrane, MyPlate, žitaricama celog zrna namenila skoro četvrtinu tanjira, odnosno uobičajenog obroka, što ih i dalje čini osnovom uravnotežene i raznovrsne ishrane.
Uz žitarice kao što su kukuruz, pirinač, pšenica, ječam, raž, ovas i proso, koje se uobičajeno koriste u ishrani našeg podneblja, sve popularnije postaju one nešto manje poznatog imena i porekla. Heljda, amarant i kinoa zapravo spadaju u grupupseudožitarica, a sa nutricionističke tačke gledišta zanimljive su zbog svog aminokiselinskog sastava i bogatog sadržaja mikronutrijenata
Poreklom iz Azije, heljda se uglavnom konzumira u severnim zemljama Evrope. Te trouglaste semenke su odličan izvor čak osam esencijalnih aminokiselina, vlakana, minerala mangana i magnezija, a mlevene, skuvane, u kombinaciji sa kukuruznom krupicom čine izvrsnu, hranjivu i energetski bogatu žitnu kašicu. Ipak, treba biti oprezan. Naime, zabeleženi su slučajevi alergijskih reakcija nastalih konzumacijom heljde, stoga se preporučuje, posebno kod dece koja imaju alergiju, opreznije je uvoditi u ishranu.
Amarant, sveta biljka antičkih Grka, u ishrani deteta biće lako svarljiv izvor belančevina. Zanimljivo je da kao biljka ima izrazito bogat sadržaj kalcijuma i gvožđa, zbog čega se, u cilju dobijanja izuzetno hranjivog obroka, uspešno kombinuje sa žitaricama poput pirinača i zelenim lisnatim povrćem kao što su blitva i spanać.
Sadržaj vlakana tipičan je za sve, one „prave“, ali i one „lažne“ žitarice. Kada govorimo o kinoi, naglasak je na vlaknima topivim instagram private photo unlocker u vodi, koje se inače nalaze u voću i povrću. Upravo iz tog razloga kinoa se, što se tiče regulacije stolice, savetuje i koristi u pripremi dečije kašice „koja olakšava pražnjenje“. Taj obrok olakšaće deci pražnjenje creva i pri tome osigurati telu izuzetno dobar izvor belančevina, vitamina E i B2.
Iako su žitarice osnov pravilne ishrane, bez obzira na to da li je reč o žitaricama ili pseudožitaricama, njihova hranljivost samostalno nije zadovoljavajuća za pravilan rast i razvoj deteta, zato ih je, da bi se postigla uravnoteženost i raznolikost, nužno kombinovati sa ostalim grupama namirnica. Nutritivno bogati i energetski zadovoljavajući šareni jelovnici mogu uz voće, povrće i osnovne izvore belančevina, umesto često dosadnog i uobičajenog priloga, sadržati obilje različitih vrsta žitarica i njihovih proizvoda.
Tena Niseteo, dipl. inž. preh. tehn.
nutricionist/klinički dijetetičar/
Klinika za dečije bolesti, Zagreb